Medonosna pčela
ima izuzetno značajno i kompleksno mesto u prirodi, naročito kod pojedinih poljoprivrednih kultura. Pčela utiče na proizvodnju ljudske i stočne hrane, raznih industrijskih sirovina poljoprivrednog porekla, kao i na čovekovo zdravlje i estetske aspekte življenja.
Slobodno se može reći da pčela proizvodi nešto što ni hemičari, ni farmaceuti, ni tehnolozi, niti bilo ko drugi, nije još u stanju tako precizno da stvori bez njihove pomoći. U svojoj laboratoriji pčele stvaraju proizvode koji poseduju čudesne osobine. Iskorišćavanje pčelinjih proizvoda – meda, voska, propolisa, mleča, polenovog praha – svakako je najbitniji doprinos i predstavlja direktnu korist za čoveka i društvo. Samim tim, celokupna proizvodnja meda i ostalih pčelinjih proizvoda svakim danom dobija svoju pravu vrednost, a pčela dužno poštovanje.
Med
Glavna sirovina kojom se pčele služe prilikom stvaranja svoje slatke rezerve koju mi nazivamo med, jeste nektar.
Pod medom se podrazumeva gusta, slatka, sirupasta ili kristalasta materija, bledožute do mrke boje, specifičnog mirisa i ukusa, proizvod pčela medarica.
Po svom poreklu i sastavu, prema našim propisima za promet životnim namirnicama, postoje tri osnovne grupe medova:
- cvetni, dobijen od nektara raznih cvetonoša (bagrem, lipa, detelina, kadulja, kesten itd.),
- četinarski, dobijen od lučevina četinara (smreka, bor itd.) i
- medljikovac, dobijen od medne rose (medljike), koja se povremeno javlja na lišćarima.
Med se sastoji od šećera (oko 76%), vode (oko 18%) i ostalog (oko 6%).
Glavnu karakteristiku medu daje šećer (sladak je), zatim voda (med je tečan), a oni sastavni delovi koji se nalaze u medu u malim količinama, presudni su za razlike između raznih vrsta meda.
Te su razlike boja meda, aroma i ukus.
Merilo ispravnosti meda nije njegova sirupasto-gusta ili tečna konzistencija. Svaki prirodan med vremenom je podložan kristalizaciji. Izvestan broj potrošača nerado kupuje kristalisan med, misleći da nije prirodan. Ovo mišljenje je pogrešno, jer je baš kristalizacija jedno od bitnih svojstava prirodnog meda.
Dnevna porcija meda za odraslog kreće se od 60 do 150 gr u više uzimanja. Deci se ova količina smanjuje na polovinu.
Najbolje je med uzimati na 1 do 2 časa pre jela ili 3 časa posle jela.
OSOBINE MEDA:
- Poboljšava rad svih organa
- Podstiče umnu i fizičku aktivnost
- Vrlo brzo i potpuno se apsorbuje.
- Poboljšava otpornost organizma na infekcije i zaraze, te ima antiseptičko delovanje.
- Hidroskopan je, pa vezuje, odnosno izbacuje suvišnu vodu iz organizma
- Odličan je protiv kijavice i prehlade, kao i suvog kašlja.
- Čisti krv od toksina (otrova) i izuzetno pomaže kod malokrvnosti (tamne vrste meda).
- Poboljšava apsorbovanje lekova i čini ih delotvornijim, čisti organizam od štetnih ostataka istih.
NAČIN UPOTREBE
- Ujutro radi čišćenja organizma od štetnih supstanci koje su se nakupile tokom noći i uveče radi smirivanja organizma.
- Najbolje ga je uzimati sa čajem ili vodom koja ne sme biti toplija od 45°C jer se u protivnom uništavaju najvredniji sastojci meda.
- Uzimati ga kao zamenu za beli šećer, jer su u njemu zastupljeni lako svarljivi voćni i grožđani šećer. Uz to, med sadrži amino i organske kiseline, fermente, minerale i vitamine - sve neophodno za rad organizma. Prirodni med mogu uzimati mala deca, odojčad, trudnice, dojilje i rekonvalescenti.
Dnevna porcija meda za odraslog kreće se od 60 do 160gr u više uzimanja.
Desi se ova količina smanjuje na polovinu.
Najbolje je uzimati med na 1 do 2 časa pre jela ili 3 časa posle jela.