Matični mleč
Mleč je za pčelinje leglo ono što je za sisare mleko ili za ptice žumance i belance jajeta – hrana je za razvoj svih članova pčelinjeg društva.
Po izgledu mleč koji se daje larvama prvog i drugog dana sivkastobele je boje. Kasnije, kad joj pčele počnu dodavati po malo polena, nešto požuti. Gusta je poput pavlake, ukusa kiselkastog i pomalo gorkog. Mnogi autori smatraju da pčelinji mleč poboljšava apetit, utiče na rast i razvitak pojedinih organa i sistema, jača odbrambene snage organizma i održava dobro raspoloženje.
Smatra se da mleč reguliše rad žlezda sa unutrašnjim lučenjem, a neki izveštaji govore i o jačanju polnih funkcija nakon uzimanja mleča. Uzrok tome leži u njegovom svojstvu da utiče svestrano na proces razmene materija, na njegovo jačanje i regulisanje, tako da je izuzetno delotvoran u jačanju organizma iznurenog dužim bolovanjem.
Imuni sistem je poslednja linija odbrane koja se aktivira onda kada infekcija već prodre u organizam. Kada imuni sistem popusti, dolazi do pojave teških oboljenja. Matični mleč ima nezamenljivo mesto u jačanju i odbrani imunog sistema. Sadržaj raznovrsnih jedinjenja, proteinske kombinacije, imunoglobulini, nezasićene masne kiseline (posebno omega 4 i 6), kao i svojstva mleča da detoksikuje, revitalizuje i regeneriše ćelije, dovode do jačanja i boljeg funkcionisanja imunog sistema.
Matični mleč, zahvaljujući sadržaju nezasićenih esencijalnih masnih kiselina i vitamina E i A u svom sastavu, pomaže eliminaciju slobodnih radikala, izazivača niza teških oboljenja , iz reda najopasnijih toksina, koji dospevaju u organizam iz vazduha, vode i hrane.
Mleč se uzima najčešće sa medom, dok kod težih bolesnika može da se uzima u dozama od 10 do 100 mg pod jezik, jedanput do dvaput dnevno.